У организацији  Националног савета Бугара у Босилеграду 17.03.2017 године  одржан је округли сто  на тему „Образовање бугарске националне мањине у Србији- стање,перспектива и изазови“.

На овом скупу учествовали су представници Министарства образовања,науке и технолошког развоја Републике Србије, Представници комисије за мањинска и људска права,Представници ОЕБС-а,представник Завода за уђбенике и наставна средства Београд,Начелник школске управе Лесковац, Конзул Републике Бугарске у Нишу Едвин Сугарев, Јордан Колев представник Државне агенције за Бугаре у дијаспори,Директори основне школе из Босилеграда,Димитровграда и Звонца( Методи Чипев, Катарина Симеонов и Драган Иванов),Антон Тончев директор Босилеградске Гимназије,проф. Миле Самарџић представник Београдске бизнис школе, Александар Димитров НВО „Глас“ и пречасни протонамесник Зоран Стојанов представник Српске Православне Цркве-Епархије врањске-Црквене општине Босилеград.

Скуп је отворио и све присутне поздравио господин Владимир Захаријев, председник Нацинолног савета бугара у Србији,а радни део водио је господин Стефан Стојков заменик председника Националног савета бугара.

У свом излагању г-дин Стефан Стојков је известио скуп о динамици превођења уђбеника на бугарски језик и динамици уписа деце која слушају наставу на бугарском језику,као и резултате које је постигло садашње руководство Националног савета бугара у области информисања и културе.

У својој дискусији конзул Републике Бугарске у Нишу,Едвин Сугарев, констатовао је парадокс да сада има преведене уђбенике али нема деце која желе да се школују на бугарском језику.По њему разлози су бројни: спровођење анкете приликом уписа која је по њему узнемирујућа и непотребна, мишљење родитеља да ће се деца лакше интегрисати у друштву ако се школују на српском, немање друштвеног амбијента који би подстицао школовање на бугарском и др. Разлози,а као подстицајне мере је предложио давање додатних бодова и предност приликом уписа на факултете у Бугарској,убрзање давања бугарског  држављанства и добијање бугарског пасоша,јединство међу директорима и превазилажење низ догађаја који су се десили кроз историју као што је догађај од 15.маја 1917.године када су јединице Косте Печанца ушле у Босилеград.

У својим дискусијама сви учесници су настојали да се пронађе решење које ће дати најбољи резултат у области образовања.

Представници државе Србије упознали су присутне да Србија као држава у Уставним и законским оквирима чини велике напоре да све националне мањине имају квалитетно школовање,а то су 14 националне мањине које се школују на матерњем језику,од којих 8 већ добија и преведене уђбенике међу којима је и бугарска мањина.

Своје излагање имао је и протонамесник Зоран Стојанов које преносимо у целости:

 „ Уважени господине Сугарев, господине Колев,коме увек кажем да сте све млађи и виталнији,даме и господо учесници  ове дебате, представници невладиног сектора и медија, задовољство ми је да Вас поздравим у име Преосвећеног и високодостојног оца нашег и учитеља,Епископа врањског Господина Пахомије,свештенства и монаштва Епархије врањске и у своје лично име.

Ми смо се као Црква темељно припремали за овај скуп,заједно са Епископом.Морам да констатујем да многи данас на овом скупу говоре повишеним тоном,за шта мислим да нема потребе нити таква реторика може да донесе нешто боље нашем друштви.

Пре равно три године, управо на молбу Архипастира врањског, Господина Пахомија, тадашњи министар просвете , проф.Томислав Јовановић, посетио је општину Босилеград и тада по први пут се кренуло  у сагледавању проблема образовања у овој средини.

Црква је и тада,као и много пута раније показала да гледа на ствари дугорочније и конструктивније.На том састанку били су директори школа у Босилеграду,председник општине Владимир Захаријев,Стефан Стојков,Владика Пахомије и ја.

Мишљења сам да један временски период од 30 година како се настава одвија на српском језику неможе и нетреба да се мења за месец,два или три месеца.Ми смо дужни да створимо квалитетан амбијент за живот,а поготово за квалитетно образовање деци.Ту нема никакве дилеме,али у реализацији својих потреба и идеја морамо да будемо искрени и одговорни, састанци морају да се добро припреме,да се оформе радне групе од експерата који ће наћи најбољи модел неопходан друштву.

Господине Сугарев, пажљиво сам слушао Ваше излагање,тачно је да има неких дешавања кроз историју који оптерећују и једну и другу страну,па и тај несретни догађај од 15.маја 2017.године,али ми морамо да разговарамо о свему па и о томе.Ми смо као Црква изненађени да немамо квалитетних и конструктивних контаката,на обострано задовољство иако смо са стране Епархије врањске више пута искрено тражили конструктивне контакте. Морамо да разговарамо званично и искрено,ради будућности наше деце.Наши односи са БПЦ су одлични,два народа,бугарски и српски комуницирају са нама или без нас,дајте да помогнемо свако према својим могућностима и у својој области да живимо квалитетније.

Господине Колев, морам да  дам одговор на Ваше питање: Зашто нема доктора наука у последње време са ових простора? Управо зато што и са једне и са друге стране границе факултетске дипломе се доносе као похвалнице,разгледнице,као брза пошта,брзо и једноставно,Болоња нам је донела шта нам је донела и Вама и нама.

Ја сам готово на свим састанцима ове врсте учествовао,и поново кажем ми смо као Црква отворени за искрен дијалог и за превазилажења оптеречења било које врсте ради будучности наших будућих поколења.Надам се да ћемо следећи пут имати припремљен извештај са овог састанка и извештај о активностима које су предузети после њега.Могу да се сложим са г-подином Александровим да треба у ове дебате укључиту што више учесника па и невладинин сектор.Мислим да данашње руководство Националног савета чини напоре у оквиру законских могућности да питање образовања решава квалитетно.

Учтиво Вам се захваљујем на пажњи и стрпљењу са којим сте ме саслушали.“

После два сата овај округли сто завршио је са радом  са констатацијом да наредни треба одржати најесен.

После састанка приређен је коктел где су се успостављали неформални контакти и размењивала мишљења учесника округлог стола.