Празновање Вазнесења Господњег – Спасовдан  у Црквеној општини Босилеград, започело је служењем бденија у среду, 27. маја 2020. године у Саборном храму у Босилеграду, које је служио протојереј Зоран Стојанов, старешђина храма, а за певницом су били протиница Љубица Стојанов и деца верске наставе.

На дан празника Вазнесења Господњег, 28. маја, свету Литургију служио је протојереј Зоран Стојанов,старешина Саборне цркве Рођења Пресвете Богородице у Босилеграду,за певницом субили протиница Љубица Стојанов и чланови црквеног хора „Херувими“,а у организацији су помагали чланови Црквено Општунског Управног Одбора.

Протојереј Зоран Стојанов, честитао је празник присутнима и захвалио је свима који су на данашњи дан дошли на Светиј Литургији у великом броју  и учешћествовали у евхаристијском заједничарењу.

После Свете Литургије благосивљано је славско жито и резани славски колачи верницима који славе Спасовдан као своју крсну славу.

У 11.00 часова протојереј Зоран Стојанов је посетио село Доња Љубата и цркву Вазнесења Господњег, где се окопио велики број верника да прослави храмовну и сеоску славу.Беседу оца Зорана Стојанова пред верним народом у селу Доња Љубата преносимо у целости:

„У име Оца и Сина и Светога Духа,

Верни народе Божји,драги моји парохијани,драги моји Дољнољубатани,ево у четрдесети дан од Васкресења Христовог, Васкрсли Господ благосивља Своје ученике и присутни народ и одлази на небо Оцу Своме, одлази у телу љутскоме, у оном телу које је примио од Богомајке, Свете Богородице у своме рођењу,на Божић! Овим Господ показује пут свима нама, зашто смо створени, зашто смо на земљи и куда треба да идемо!Пролазимо кроз разме тренутке, весеља, жалости, задовољства, али и муке и патње… проживимо педесет или деведесет година на земљи, опет колико је Божја воља, на крају одемо са овога света. Где? Да се трудимо и својим овоземаљским животом добијемо улазницу да одема тамо где је на данашњи празник отишо Истинити Човек и Истинити Бог, Васкрсли Христос, да одемо Оцу Нашем Небескоме у Царству Небеском!

Данашњи Свети празник,јесте радост за све нас,јесте Спасовдан, без обзира на муке и невоље кроз које пролазимо данас, а пролазимо кроз голготе који су тежи од страдања у време раног хришћанства! Пати наш народ православни на распероме Косову и Метохији, у Црној Гори… овде у нашем Краишту, погледајте наше цркве, манастире, манастиришта…једва их некако одржавамо и то само и искључиво вашим трудом!Ја познајем сваког од вас,знам сваку породицу, сваки дом, ви знате мене и чији сам и какав сам и ко ме је крстио, а крстио ме је прота Александар Санде Трајков, Горњолисинац који је био зет чувеног проте Михајла Дољњољубатског чији је гроб у црквеној порти и неки од вас сигурно знају и од које је фамилије и који су му потомци! Овде у Доњој Љубати је било Архијерејско намесништво босилеградско, а Архијерејски намесник Александар Трајков! И види се где је пастир посејао добро семе! Овде се зна шта је Црква, зна се да нема цркве без Свете Литургије и сабраног народа, без свештенства и монаштва! Нажалост неки се данас враћају идеолопоклонству, али нека они брину где ће их то одвести!

Ми се данас сећамо Великог Петка, сећамо се Сина Боћјег и сва страдања и понижења која је поднео, распећа на крсту и погребења у Гестиманском врту, али се сећамо и Његовог славног Васкресења, јер оно што је Божје не може бити уништено! Господ је то показао и доказао Својим Васкресењем и Својим Вазнесењем на небу! Будимо уз Господа нашега и Он ће бити са нама. Сва страдања, сва понижења која данас трпимо и преживљавамо, па и болести које је Господ попустио на нас, Господ не попушта понижења и страдања да би нас уништио, него да нас призове к Себи и укрепи!

Нека нам Бог да снаге и моћи, вере у нама да истрајемо на путу спасења, да истрајемо на путу Божјем, да не поклекнемо пред лажним исцељитељима, проповедницима и спасилаца данашњице!

Ја вам желим пуно радости у вашим домовима,пуно љубави, сваког напредка,да не почињете ниједно добро дело а да се не прекрстите и бар помолите Господу Молитвом Господњом, Оче Наш, да не заборавимо сви ми наше предке па и проту Михајла, проту Александра и све друге који су градили ове наше лепе цркве и оставили нама да их одржавамо, да у њима Служимо Свете Литургије,да се крстимо и венчавамо и све друге Свете Тајне свршавамо,а све то на путу нашег спасења!“