Home САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЦРКВЕНООПШТИНСКОГ УПРАВНОГ ОДБОРА ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ БОСИЛЕГРАД, СА СЕДНИЦЕ ОДРЖАНЕ 25. ЈУЛА 2013.ГОДИНЕ, У БОСИЛЕГРАДУ, ПОВОДОМ ПОТПИСИВАЊА ПЛАТФОРМЕ О ЗАШТИТИ ПРАВА БУГАРСКЕ МАЊИЊE У СРБИЈИ, КОЈА ЈЕ ПОТПИСАНА У ПРОСТОРИЈАМА ЛИСТА БРАТСТВО (лист бугарске националне мањине у Србији који излази у Нишу) у НИШУ 15. ЈУЛА 2013. ГОДИНЕ

Платформа о заштити права бугарске мањине у Србији, потписана је у Нишу, 15.јула 2013. гoдине. Платформу су потписали: Зоран Петров, председник Националног савеза Бугара у Републици Србији, Драгољуб Иванчов, Драгољуб Нотев и Небојша Иванов, лидери политичких партија бугарске националне мањине у Републици Србији, председници Културно-информативних центара Босилеград и Цариброд (Димитровград) и десет удружења грађана која имају за циљ заштиту националног идентитета и права Бугара. Приликом потписивања Платформе постигнут је консензус, а о самој Платформи, Ангел Димитров амбасадор Републике Бугарске у Србији, рекао је да је ово позитиван и добронамеран европски документ о коме ће се расправљати на највишем државном нивоу у Софији, Београду и Бриселу.

ЦОУО ЦО Босилеград не мешајући се у цео садржај Платформе, јер то оставља надлежним органима државе Србије, сматра за своју дужност и обавезу да се, ради истине и верујућег народа Крајишта, осврне на тачку 12., у којој „братствена дружина”, окупљена у Нишу, захтева од државе Србије, а вероватно и Српске Православне Цркве неке уступке.

Дванаеста тачка пларформе гласи :
– Да испуни препоруке Консултативног комитета оквирне конвенције за заштиту права националних мањина и Европске комисије против расизма и дискриминацје при Савету Европе по питању права на вероисповест бугарске националне мањине у Србији;
– Да престане пракса неправилне промене имена религијским објектима, који су културно-историјско наслеђе бугарске националне мањине у Републици Србији, и да у њима престане самонасељавање служитеља који су припадници Српскe Православне Цркве;
– Да се охрабри Српска Православна Црква и да дозволи слободно остваривање права вероисповедања на бугарском језику и у сагласности са канонима Бугарске Православне Цркве, јер то постоји у пракси других православних цркава, које делују на територији Републике Србије.

Цела декларација се може наћи на сајту КИЦ Босилеград (www.kicbos.org).

Поводом 12. тачке сматрамо за потребно да саопштимо следеће:

1. Црквена општина Босилеград, са својим свештенством, монаштвом и верним народом, као саставни део Православне епархије врањске, самим тим и Српске Православне Цркве, никада није била, нити ће икада да буде творац, носилац и реализатор било каквог национализма и шовинизма. Напротив! Увек је била заштитник православне духовности, и историјски сведок страдања на овим просторима Срба, Бугара, Шопа, Рома и других, којима је једино заједничко било да су православни хришћани. Ми смо, као Црквена општина, као жива Црква, Црква Божја, у дело спроводили православно хришћанско учење Наше Свете Цркве, љубили и Богу се молили и за противнике и непријатеље наше, јер нас Јеванђеље учи „…љуби и непријатеље своје…”.

2. Ниједним својим потезом, ЦО Босилеград, Православна епархија врањска, што значи Српска Православна Црква, није узроковала или допринела стварању мржње, дискриминације или нетрпељивости према било коме, па ни према братском, хришћанском и православном, бугарском народу. Односи две сестринске цркве, СПЦ и БПЦ, су на изузетно високом нивоу, нема нерешених проблема или било каквих сукоба, а искрено се надамо да црквене односе неће решавати политичари, самим тим не и „братствена дружина”, већ Црквене власти.

3. Трагични историјски догађаји на овим просторима, остављали су кобне и несагледиво негативне последице, једнако код свих народа (Бугара, Срба, Шопа, Рома и др.), али и на Цркву у целини (верске објекте, свештенство, монаштво и вернике). Мајке су плакале на oбе стране, а границе су се мењале…Једино је Наша Света Црква остајала ту, заједно са својим народом.

4.Тачно је да су за време окупације и ропства на простору Крајишта, ма од кога та окупација долазила (војске османлијске царевине, империјалистичких и колонијалистичких сила Аустро-Угарске царевине, фашистичке војске Трећег рајха и његових фашистичких савезника, или неких других окупационих снага), на верским објектима скрнављена, оштећивана или трајно уклањана обележја која су јасно указивала на њихов историјски развој, настанак, поредак богослужења и присутности одређене државе. На срећу, уз помоћ савремених метода, техника и средстава, оно што је уништено, може да се види без да се било шта мења и да се уништавају трагови једноумља и вандализма који остају као живе ране да опомињу све нас да се тако нешто никада непонови.

5. Тачно је да су читаве архиве спаљене или опљачкане, како би се избрисали изворни трагови, али уз Божју промисао, а вероватно због журбе несретника, ипак су остали значајни документи који се сада брижљиво чувају у Црквеној општини Босилеград и користе се у научне сврхе.

6. Тачно је да су сви надгробни споменици на територији општине Босилеград сачувани у изворном облику, и о њима се искључиво брине Наша Света Црква. Најбољи показатељ истинитости ове наше тврдње је и надгробни споменик бугарског поручника у порти цркве Светих апостола Петра и Павла у селу Божица.

7. Није истинита тврдња, окупљене „братствене дружине” у Нишу, да се мењају имена религијским објектима. На територији ЦО Босилеград постоје само верски објекти Наше Свете Цркве чија су имена адекватна изворном облику.

8. Није тачна тврдња да се свештенослужитељи самонастањују у објекте верског карактера. Сви свештенослужитељи су распоређени по месту службовања и пастирске бриге на основу валидних решења, легалних и легитимних Црквених власти и надлежног Епископа. Све цркве на територији ЦО Босилеград су у власништву СПЦ тако да свештеници и верујући народ нису узурпатори, нити се самонастањују него су свој на своме.
Сви свештенослужитељи на територији ЦО Босилеград говоре, читају и пишу на српском, бугарском и црквенословенском језику, а исто тако и Богослужења врше на сва три језика. Примат се даје црквенословенском језику, што је и нормално јер је велика већина Богослужебних књига написана на њему, мелодичнији је и услед дуге употребе и разумљивији, бар у црквеној употреби.
Сви свештенослужитељи ЦО Босилеград су рођени на територији Крајишта, од њих тројице, двојица су школована у Републици Бугарској за свештенослужитеље. То што се у читавом Крајишту говори језиком врло специфичним, и сами мештани ових крајева са поносом тај говор зову шопски, и са истим поносом и себе називају Шопима, Наша Света Црква није ништа крива. Једноставно, то је чињеница која се не може променити. Ми знамо да неки хоће да негирају постојање Краишта и шопизма, као и шопског језика, али узалуд се труде. То је чињенично стање, јер шопизам постоји и постојаће (сви волимо „шопску салату”), иако злонамерни уводе неке нове термине попут „западне покрајине” које географија и историја не познају.

9. Што се тиче служења по канонима БПЦ, душебрижници из „Братствене дружине” треба да знају да је Канон јединствен за целу Православну Цркву (Цариградска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Српска, Румунска, Бугарска, Грузијска, Кипарска, Грчка, Пољска, Албанска, Чешких земаља и Словачке,…). Наш верујући народ зна да је Божић увек 7. јануара, Рождество Пресвете Богородице 21. септембра и тако редом…
Већи број верника Кјустендила, Крајишта, околних села око Кјустендила, редовно долази на исповест и доноси колаче о великим празницима у Босилеград, тако да свако ко мисли да укида Крсне славе верном народу Крајишта у великој је заблуди. Овај народ је преживео заједно са Својом Светом Црквом много гора времена, преживеће и ово што покушава да наметне „Братствена дружина” окупљена у Нишу.

10. Црквена општина Босилеград и Епархија врањска, а самим тим и Српска Православна Црква неће дозволити да се добросуседски односи два братска, словенска, православна народа, бугарског и српског поново урушавају ради било чије сујете или личне користи, нити ћемо дозволити да се неспорне историјске чињенице политизују, без обзира на то ко то и због чега радио.

И на самом крају, а искључиво због инсистирања верника, питамо господу која се окупила у Нишу, како то да када већина становника општине Босилеград, Србије и читавог региона, читавог Крајишта, једва прехрањује своје породице, они возе најбоља аута, граде нове куће и иду на скупоцена летовања, и како је могуће да, када Србија спроводи толики шовинизам, преко 90% становништва Крајишта мигрира према Београду, Нишу, Трстенику, Зајечару, Врању, Сурдулици, Куршумлији, Новом Саду….

И у обавези смо да додамо да у складу са законом државе Србије у Босилеграду на почетку школовања (у први разред) родитељи се слободно изјашњавају на ком ће језику њихова деца пратити наставу у току школовања. У великом броју се изјасне да се њихова деца школују на српском језику.